Библиотека    Новые поступления    Словарь    Карта сайтов    Ссылки





назад содержание далее

Часть 6.

lectu duabus cognitionibus specie distinctis; sed intellectiones, affectiones, delectationes, tristitiae et huiusmodi sunt intelligibiles et nullo modo sen-sibiles, et aliqua notitia incomplexa earum sufficit ad notitiam evidentem, utrum sint vel non sint, et utrum sint in tali subiecto vel non, et aliqua notitia earundem non sufficit; ergo etc. Minor, quantum ad primam par-tem, patet: Quia quilibet experitur in se quod intelligit, diligit, delectatur, tristatur; et ista notitia, cum sit respectu contingentis, non potest accipi ex propositionibus necessariis; ergo oportet quod accipiatur vel a notitia incom-plexa terminorum vel rerum importatarum, vel ab aliqua contingente quae accipitur a notitia incomplexa terminorum vel rerum, vel erit processus in infinitum in talibus contingentibus. Tertium est impossibile, quia est ponere statum in talibus. Si detur secundum, vel ergo illa contingens habet aliquem terminum, qui potest accipi ab aliquo sensibili, vel nullum. Primum non potest dari, quia nulla est propositio de aliquo sensibili, ex qua sequatur ne-cessario dilectionem esse in voluntate, sicut alias patebit; et per consequens nulla est talis propositio contingens, virtute cuius potest evidenter cognosci, quod iste diligit. Si detur secundum, habetur propositum, quod sola notitia incomplexa terminorum mere intelligibilium sufficit ad notitiam evidentem talis veritatis contingentis. Si detur primum, habetur propositum. Secunda pars illius minoris patet: Quia non est inconveniens, quod aliquis de aliquo intelligibili ignoret, utrum sit vel non sit, et tamen quod habeat notitiam incomplexam de illo non plus quam de aliquo sensibili. Unde si intellectus primo videret dilectionem alterius et esset ita certus de dilectione alterius sicut de dilectione propria, non esset inconveniens quin post dilectionem eandem intelligeret et tamen ignoraret ipsam esse, quamvis esset, sicut est de aliquo sensibili primo viso et post intellecto.

Эпистемология 97

истины о нем, некое же несоставное знание его же недостаточно, может познаваться разумом посредством двух познаний, различных по виду; но уразумения, переживания, радости, печали и тому подобное являются умопостигаемыми и никоим образом не воспринимаемыми чувственно, и некое несоставное знание их достаточно для очевидного знания того, есть они или нет и есть ли они в таковом субъекте или нет, а некое знание их же недостаточно; следовательно, и т. д. Меньшая посылка, что касается ее первой части, ясна, ибо каждый испытывает в себе, что он разумеет, любит, радуется, печалится; и это знание, поскольку оно имеет место в отношении не-необходимого, не может быть получено из необходимых высказываний; следовательно, нужно, чтобы оно было получено либо из несоставного знания терминов или подразумеваемых ими вещей, либо из какого-то не-необходимого высказывания, которое получено из несоставного знания терминов или вещей, либо в таких ненеобходимых высказываниях будет уход в бесконечность. Третье невозможно, ибо надлежит полагать остановку в ряду таких высказываний, Если допустить второе, то, стало быть, это не-необходимое высказывание либо имеет какой-то термин, который может быть получен из чего-то чувственно воспринимаемого, либо не имеет никакого. Первая возможность не может быть допущена, ибо нет ни одного высказывания о чем-либо чувственно воспринимаемом, из которого необходимо следовало бы, что любовь есть в воле, как будет выяснено в другом месте; и, следовательно, нет ни одного такого не-необходимого высказывания, в силу которого может быть с очевидностью познано, что такой-то любит. Если допустить вторую возможность, то получается предложенное заключение о том, что только несоставное знание чисто умопостигаемых терминов достаточно для очевидного знания такой не-необходимой истины. Наконец, если допустить первое [т. е. то, что знание не-необходимого высказывания получено из несоставного знания терминов или подразумеваемых ими вещей], то получается предложенное заключение. Вторая часть этой меньшей посылки ясна, ибо не является несообразным, чтобы относительно чего-либо умопостигаемого некто не знал, есть оно или нет, и чтобы тем не менее он обладал несоставным знанием о нем; и это не более несообразно, нежели в случае с чем-либо чувственно воспринимаемым. Отсюда, если бы его разум сперва видел любовь другого и был уверен в любви другого так же, как в любви собственной, то не было бы несообразным, чтобы потом он разумел ту же самую любовь и тем не менее не знал, есть ли она, хотя бы она и была, как это бывает с чем-либо чувственно воспринимаемым, сперва увиденным, а потом разумеемым.

98________________________________________Quaestiones de cognitione

Ista secunda ratio probat, quod intellectui est possibilis talis duplex cognitio, et hoc respectu mere intelligibilis. Prima autem ratio probat, quod de facto pro statu isto intellectus habet talem duplicem cognitionem, etiam respectu sensibilium [...].

Dico igitur, quantum ad istum articulum, quod respectu incomplexi potest esse duplex notitia, quarum una potest vocari «abstractiva» et alia «intuitiva». Utrum autem alii velint vocare talem notitiam incomplexam intuitivam, non curo, quia hoc solum intendo principaliter probare, quod de eadem re potest intellectus habere duplicem notitiam incomplexam specie distinctam.

Sciendum tamen, quod «notitia abstractiva» potest accipi dupliciter: Uno modo quia est respectu alicuius abstractiva multis singularibus, et sic cogni-tio abstractiva non est aliud quam cognitio alicuius universalis abstrahibilis a multis, de quo dicetur post. Et si universale sit vera qualitas existens su-biective in anima, sicut potest teneri probabiliter, concedendum esset, quod illud universale potest intuitive videri, et quod eadem notitia est intuitiva et abstractiva, isto modo accipiendo «notitiam abstractivam»; et sic non distin-guuntur ex opposito. Aliter accipitur «cognitio abstractiva», secundum quod abstrahit ab existentia et non existentia et ab aliis conditionibus quae con-tingenter accidunt rei vel praedicantur de re. Non quod aliquid cognoscatur per notitiam intuitivam, quod non cognoscitur per notitiam abstractivam, sed idem totaliter et sub omni eadem ratione cognoscitur per utramque notitiam. Sed distinguuntur per istum modum: Quia notitia intuitiva rei est talis notitia, virtute cuius potest sciri, utrum res sit vel non, ita quod, si res sit, statim intellectus iudicat eam esse et evidenter cognoscit eam esse, nisi forte impediatur propter imperfectionem illius notitiae. Et eodem modo, si esset perfecta talis notitia, per potentiam divinam conservata de re non ex-istente, virtute illius notitiae incomplexae evidenter cognosceret illam rem non esse.

Эпистемология 99

Этот второй довод доказывает, что для разума возможны таких два познания, и это в отношении чисто умопостигаемого. Первый же довод доказывает, что в теперешнем состоянии разум на самом деле обладает такими двумя познаниями и в отношении чувственно воспринимаемых вещей [...].

Итак, что касается первой статьи, я утверждаю, что в отношении несоставного могут быть два знания, из которых одно может быть названо «абстрагированным», другое же - «интуитивным». А то, пожелают ли иные называть такое несоставное знание интуитивным, меня не заботит, ибо я намереваюсь доказать в первую очередь только то, что относительно одной и той же вещи разум может обладать двумя несоставными знаниями, различными по виду.

Тем не менее следует знать, что «абстрагированное знание» может пониматься двояко: в одном смысле - поскольку оно бывает в отношении чего-либо абстрагированного от многих единичных вещей, и понятое так абстрагированное познание есть не что иное, как познание чего-либо общего, могущего быть абстрагированным от многих вещей, о чем будет сказано впоследствии. И если бы общее было истинным качеством, существующим в душе как субъект, что может быть с вероятностью допущено, то следовало бы признать, что это общее может усматриваться интуитивно и что, если таким образом понимать «абстрагированное знание», одно и то же знание есть и интуитивное, и абстрагированное; и понятые так, они не различаются по противоположению. Иначе «абстрагированное познание» понимается сообразно тому, что оно абстрагируется от существования и не-существования и от других состояний, которые не-необходимо привходят к вещи либо сказываются о вещи. Не так, что посредством интуитивного знания познавалось бы что-либо, что не познается посредством абстрагированного знания, а так, что одно и то же целиком и в том же самом аспекте познается посредством того и другого знания. Но они различаются следующим образом: ведь интуитивное знание вещи есть такое знание, в силу которого можно знать, есть вещь или нет, так что, если вещь есть, разум тотчас же выносит суждение о том, что она есть, и с очевидностью познает, что она есть, если не встретит случайно препятствий из-за несовершенства этого знания. И тем же самым образом, если бы было совершенное интуитивное знание о несуществующей вещи, сохраненное божественным могуществом, то в силу этого несоставного знания разум с очевидностью познавал бы, что эта вещь не существует.

100 Quaestiones de cognitione

Similiter notitia intuitiva est talis, quod quando aliquae res cognoscun-tur, quarum una inhaeret alteri, vel una distat loco ab altera, vel alio modo se habet ad alteram, statim virtute illius notitiae incomplexae illarum rerum scitur, si res inhaeret vel non inhaeret, si distat vel non distat, et sic de aliis veritatibus contingentibus, nisi illa notitia sit nimis remissa vel sit aliquod aliud impedimentum. Sicut si Sortes in rei veritate sit albus, illa notitia Sor-tis et albedinis, virtute cuius potest evidenter cognosci quod Sortes est albus, dicitur notitia intuitiva. Et universaliter, omnis notitia incomplexa termini vel terminorum seu rei vel rerum, virtute cuius potest evidenter cognosci aliqua veritas contingens, maxime de praesenti, est notitia intuitiva.

Notitia autem abstractiva est illa, virtute cuius de re contingente non potest sciri evidenter, utrum sit vel non sit. Et per istum modum notitia abstractiva abstrahit ab existentia et non-existentia, quia nec per ipsam potest evidenter sciri de re existente quod existit, nec de non existente quod non existit, per oppositum ad notitiam intuitivam.

Similiter, per notitiam abstractivam nulla veritas contingens, maxime de praesenti, potest evidenter cognosci, sicut de facto patet, quod quando cognoscitur Sortes et albedo sua in absentia, virtute illius notitiae incom-plexae nec potest sciri, quod Sortes est vel non est, vel quod est albus vel non est albus, vel quod distat a tali loco vel non, et sic de aliis veritatibus contingentibus. Et tamen certum est, quod istae veritates possunt evidenter cognosci. Et omnis notitia complexa terminorum vel rerum significatarum ultimate reducitur ad notitiam incomplexam terminorum. Ergo isti termini vel res una alia notitia possunt cognosci quam sit illa, virtute cuius non possunt cognosci tales veritates contingentes. Et illa erit intuitiva. Et ista est notitia, a qua incipit notitia experimentalis: quia universaliter ille, qui po-test accipere experimentum de aliqua veritate contingente et mediante illa de veritate necessaria, habet aliquam notitiam incomplexam de aliquo ter-mino vel re, quam non habet ille, qui non potest sic experiri. Et ideo, sicut secundum Philosophum I Metaphysicae et II Posteriorum scientia istorum

Эпистемология 101

Сходным образом интуитивное знание таково, что когда познаются какие-либо вещи, из которых одна присуща другой, либо одна отстоит по месту от другой, либо соотносится с другой как-то иначе, то в силу этого несоставного знания этих вещей тотчас же узнается, присуща вещь другой или не присуща, отстоит от нее или не отстоит, и так же - с другими не-необходимыми истинами, если это знание не слишком слабо либо если нет какого-то другого препятствия. Так, если Сократ в действительности белый, то знание Сократа и белизны, в силу которого может быть с очевидностью познано, что Сократ белый, называется интуитивным знанием. И вообще всякое несоставное знание термина либо терминов или вещи либо вещей, в силу которого может быть с очевидностью познана какая-либо не-необходимая истина, особенно о присутствующем, есть знание интуитивное.

Знание же абстрагированное есть то, в силу которого относительно не-необходимой вещи не может быть с очевидностью познано, есть она или нет. И таким образом абстрагированное знание абстрагируется от существования и не-существования, ибо посредством него, в противоположность интуитивному знанию, не может быть с очевидностью познано относительно существующей вещи, что она существует, и относительно несуществующей, что она не существует.

Сходным образом посредством абстрагированного знания никакая не-необходимая истина, особенно о присутствующем, не может быть с очевидностью познана; как ясно из того факта, что когда познается Сократ и его белизна в его отсутствие, то в силу этого несоставного знания не может быть познано, что Сократ существует или не существует, либо что он белый или небелый, либо что он отстоит от таковой по месту или не отстоит; и так же обстоит дело с другими не-необходимыми истинами. И тем не менее достоверно, что эти истины могут быть с очевидностью познаны. И всякое составное знание терминов или вещей, обозначаемых ими, в конце концов сводится к несоставному знанию терминов. Следовательно, эти термины либо вещи могут быть познаны посредством какого-то другого знания, нежели то, в силу которого не могут быть познаны такие не-необходимые истины. И это будет интуитивное знание. И это - то знание, с коего начинается знание опытное, ибо вообще тот, кто может приобрести опыт относительно какой-либо не-необходимой истины и, посредством нее, относительно истины необходимой, обладает каким-то несоставным знанием о каком-то термине или вещи, которым не обладает тот, кто не может иметь такой опыт. И так же как, согласно словам Философа в I книге Метафизики^4 и во II книге Второй

102 Quaestiones de cognitione

sensibilium quae accipitur per experientiam, de qua ipse loquitur, incipit a sensu, id est a notitia intuitiva sensitiva istorum sensibilium, ita universa-liter notitia scientifica istorum pure intelligibilium accepta per experientiam incipit a notitia intuitiva intellectiva istorum intelligibilium.

Est tamen advertendum, quod aliquando propter imperfectionem no-titiae intuitivae, quia scilicet est valde imperfecta et obscura vel propter aliqua impedimenta ex parte obiecti vel propter aliqua alia impedimenta, potest contingere, quod vel nullae vel paucae veritates contingentes de re sic intuitive cognita possunt cognosci.

2.3. Utrum cognitio intuitiva possit esse de obiecto non-existente?*

Qucxl non: Quia contradictio est, quod visio sit et nihil videatur; ergo contradictio est, quod visio sit et obiectum visum non sit.

Contra: Visio est qualitas absoluta distincta ab obiecto; ergo potest sine contradictione fieri sine obiecto.

In ista quaestione pono duas conclusiones. Prima est, quod cognitio intuitiva potest esse per potentiam divinam de obiecto non existente. Quod probo primo per articulum fidei «Credo in Deum Patrem omnipotentem» quem sic intelligo: quod quidlibet est divinae potentiae attribuendum quod non includit manifestam contradictionem; sed istud fieri a Deo non includit contradictionem; ergo etc.

Praeterea: In illo articulo fundatur illa propositio famosa theologorum: «Quidquid Deus producit mediantibus causis secundis potest immediate sine illis producere et conservare». Ex ista propositione arguo sic: Omnem ef-fectum quem potest Deus mediante causa secunda potest immediate per se; sed in notitiam intuitivam corporalem potest mediante obiecto; ergo potest in eam immediate per se.

* Quodl, VI, q. VI.

Эпистемология 103

Аналитики55, знание этих чувственно воспринимаемых вещей, которое приобретается посредством опыта (о коем он ведет речь), начинается с чувственного восприятия, то есть с чувственного интуитивного знания этих чувственно воспринимаемых вещей, равно и вообще научное знание этих чисто умопостигаемых вещей, приобретаемое посредством опыта, начинается с разумного интуитивного знания этих умопостигаемых вещей.

И тем не менее следует заметить, что иногда из-за несовершенства интуитивного знания, именно потому, что оно весьма несовершенно и темно, либо из-за каких-то препятствий со стороны объекта, либо из-за каких-то других препятствий может случиться, что относительно вещи, так вот интуитивно познаваемой, либо не могут познаваться никакие, либо могут познаваться немногие не-необходимые истины.

2.3. Может ли быть интуитивное познание несуществующего объекта?

Нет: ведь есть противоречие в том, чтобы видение было, а ничего не было увидено; следовательно, есть противоречие в том, чтобы видение было, а увиденного объекта не было.

Против: видение есть абсолютное качество, отличное от объекта; следовательно, оно без противоречия может происходить без объекта.

В этом вопросе я полагаю два заключения. Первое - о том, что интуитивное познание несуществующего объекта может быть благодаря божественному могуществу. Это я сперва доказываю через догмат веры «Верую в Бога Отца всемогущего», который я разумею так: божественному могуществу следует приписать все, что не заключает очевидного противоречия; но то, что упомянутое может быть произведено Богом, не заключает противоречия; следовательно, и т. д.

Кроме того, на этом догмате основывается известное положение теологов: «Все, что Бог производит посредством вторичных причин, он может непосредственно производить и сохранять без них». Исходя из этого положения, я аргументирую так: всякое следствие, которое Бог может производить посредством вторичной причины, он может производить непосредственно сам по себе; но он может посредством объекта производить телесное интуитивное знание; следовательно, он может производить его непосредственно сам по себе.

104 Quaestiones de cognitione

Praeterea: Omnis res absoluta distincta loco et subiecto ab alia re abso-luta potest per divinam potentiam existere alia re absoluta destructa; sed visio stellae in caelo, tam sensitiva quam intellectiva, est huiusmodi; ergo etc.

Et si dicis, quod secundum istam rationem sequitur, quod Deus posset videri intuitive et beatifice non exhibita sua praesentia actuali in ratione obiecti actualiter praesentis ipsi intellectui, quod falsum est et erroneum: Respondeo, quod hic non est aliqua habitudo, arguendo quod quia Deus potest facere talem visionem sine obiecto creato, a quo non dependet nisi tamquam a causa secunda, ergo Deus potest videri intuitive et beatifice non exhibita sua praesentia actuali in ratione obiecti actualiter praesentis ipsi intellectui, a quo obiecto dependet illa visio sicut a causa prima. Nam quamvis secundum doctores Deus potest facere effectus proprios causarum secundarum sine illis causis secundis, non tamen potest aliquem effectum facere sine causa prima. Unde sicut non est possibile, quod color causet effective visionem suam in oculo nisi sit actualiter praesens, ita non est possibile, quod Deus causet visionem in intellectu nisi exhibita sua actuali praesentia.

Secunda conclusio est: Quod naturaliter cognitio intuitiva non potest causari nec conservari obiecto non existente. Cuius ratio est, quia effectus realis non potest causari nec produci de non esse in esse ab illo quod nihil est; et per consequens, naturaliter loquendo, requirit tam causam producentem quam conservantem existere.

Et si dicis: Si quis videat solem et post intret obscurum locum, apparet sibi quod videat solem in eodem situ et eadem magnitudine; ergo visio solis remanet ipso absente; et eadem ratione remaneret ipso non existente: Re-spondeo: non manet visio solis, sed manet aliqua qualitas, puta lux impressa oculo, et illa qualitas videtur. ?t si intellectus formet talem propositionem, «Lux videtur in eodem situ, etc.», et sibi assentiat, decipitur propter illam qualitatem impressam visam.

Эпистемология 105

Кроме того, всякая абсолютная вещь, отличная по месту и субъекту от другой абсолютной вещи, может благодаря божественному могуществу существовать, когда другая абсолютная вещь уничтожена; но видение звезды на небе, как чувственное, так и разумное, именно такого рода; следовательно, и т. д.

Ты говоришь: из этого довода следует, что Бог мог бы зреться интуитивно и блаженно, не являя своего актуального присутствия в качестве объекта, актуально присутствующего для самого разума (а это ложно и ошибочно). Я отвечаю, что здесь нет никакой связности, когда умозаключают так, что коль скоро Бог может производить такое видение без сотворенного объекта, от которого оно зависит только как от вторичной причины, то, следовательно, Бог может зреться интуитивно и блаженно, не являя своего актуального присутствия в качестве объекта, актуально присутствующего для самого разума, - объекта, от которого это видение зависит как от первичной причины. Ведь хотя, согласно учителям, Бог может производить собственные следствия вторичных причин без этих вторичных причин, тем не менее он не может производить какое-либо следствие без первичной причины. И, значит, как невозможно, чтобы цвет был производящей причиной видения его самого в глазу, разве лишь будучи актуально присутствующим, так невозможно и чтобы Бог был причиной видения в разуме, разве лишь являя свое актуальное присутствие.

Второе заключение: в естественном порядке вещей интуитивное познание не может ни обусловливаться, ни сохраняться, если объект не существует. Для этого есть основание, ибо реальное следствие не может ни обусловливаться, ни переводиться из небытия в бытие тем, что являет собой ничто; и, стало быть, это следствие, если говорить о нем в естественном порядке вещей, требует для своего существования как производящей причины, так и сохраняющей.

Ты говоришь: если некто видит солнце и потом входит в темное помещение, ему кажется, что он видит солнце в том же самом месте и той же самой величины; следовательно, видение солнца остается, когда солнце уже отсутствует, и на том же основании оно оставалось бы, когда солнце уже не существовало бы. Я отвечаю: видения солнца не остается, но остается некое качество, например, свет, запечатленный в глазу, и это качество зрится. И если разум образует такое положение, как «Свет зрится в том же самом месте, и т. д.», и соглашается с ним, то он обманывается из-за этого запечатленного зримого качества.

106 Quaestiones de cognitione

Ad argumentum principale dico, quod contradictio est, quod visio sit et quod illud quod videtur non sit in effectu nec esse possit. Ideo contradictio est, quod chimaera videatur intuitive. Sed non est contradictio, quod illud quod videtur nihil sit in actu extra suam causam, dummodo possit esse in effectu, vel aliquando fuit in rerum natura. Et sic est in proposito. Unde Deus ab aeterno vidit omnes res factibiles, et tamen tunc nihil fuerunt.

2.4. Utrum primum cognitum ab intellectu primitate generationis sit singulare?*

Quod non: Quia universale est primum et proprium obiectum intellec-tus; ergo primo cognoscitur primitate generationis.

Contra: Idem omnino est obiectum sensus et intellectus; sed singulare est primum obiectum sensus tali primitate; ergo etc.

Hic primo dandus est intellectus quaestionis, secundo ad quaestionem.

Circa primum sciendum, quod hic accipitur «singulare» non pro omni illo, quod est unum numero, quia sic quaelibet res est singularis, sed accipi-tur pro re, quae est una numero et non est signum naturale vel voluntarium sive ad placitum commune multis, quomodo dictio scripta, conceptus et vox prolata significativa non sunt singularia, sed tantum res quae non est com-mune signum.

Secundo sciendum, quod non intelligitur ista quaestio de qualibet co-gnitione singularis, quia quaecumque cognitio universalis sic est cognitio singularis, quia nihil per talem cognitionem cognoscitur nisi singulare et singularia, tamen illa est cognitio communis. Sed intelligitur quaestio de cognitione propria et simplici singularis.

Circa secundum: Supposito quod quaestio intelligitur de cognitione pro-pria singularis dico tunc primo: Quod singulare praedicto modo acceptum cognitione sibi propria et sirnplici est primo cognitum.

Quodl, I, q. XIII.

Эпистемология________________________________________________107

Касательно главного довода я утверждаю, что есть противоречие в том, чтобы видение было, а того, что зрится, не было в действительности и не могло быть. Поэтому есть противоречие в том, чтобы химера зрелась интуитивно. Но нет противоречия в том, чтобы то, что зрится, было ничем актуальным вне своей причины, только бы оно могло существовать в действительности либо некогда уже существовало в природе вещей. И именно так - в нашем случае. Потому Бог от века видел все вещи, могущие быть произведенными, и, тем не менее, тогда они были ничем.

2.4. Первое познаваемое разумом по первичности происхождения есть ли единичное?

Нет: ибо общее есть первый и собственный объект разума, следовательно, оно познается первично по первичности происхождения.

Против: совершенно одним и тем же является объект чувства и разума; но единичное есть первый объект чувства по такой первичности; следовательно, и т. д.

Здесь надлежит, во-первых, выяснить смысл вопроса, во-вторых, ответить на вопрос.

Относительно первого пункта следует знать, что под «единичным» здесь понимается не все то, что одно по числу, ибо, понятая в таком смысле, любая вещь единична, а понимается вещь, которая одна по числу и не есть естественный либо произвольный, или установленный по соизволению, знак, общий для многих вещей; таким образом, написанное речение, понятие и произнесенное слово, обозначающее что-либо, не являются единичными, а единична только вещь, которая не есть общий знак.

Во-вторых, следует знать, что этот вопрос не понимается как вопрос о любом познании единичного, ибо всякое общее познание, рассмотренное так, есть познание единичного; ведь посредством такого познания познается не что иное, как единичное и единичные вещи, тем не менее оно есть общее познание. Но вопрос разумеется как вопрос о собственном и простом познании единичного.

Относительно второго пункта: предполагая, что вопрос разумеется как вопрос о собственном познании единичного, я утверждаю, во-первых, что единичное, понятое вышеуказанным образом, есть первично познаваемое посредством характерного для него и простого познания.

108 Quaestiones de cognitione

Quod probatur sic: Quia res extra animam, quae non est signum, tali cognitione primo intelligitur; sed omnis res extra animam est singularis; ergo etc.

Praeterea: Obiectum praecedit actum proprium et primum primitate ge-nerationis; nihil autem praecedit actum talem nisi singulare; ergo est.

Secundo dico: Quod cognitio simplex, propria singulari et prima tali primitate est cognitio intuitiva. Quod autem illa cognitio sit prima, patet: quia cognitio singularis abstractiva praesupponit intuitivam respectu eius-dem obiecti, et non econverso. Quod autem sit propria singulari, patet: quia immediate causatur a re singulari vel nata est causari, et non est nata causari ab alia re singulari, etiam eiusdem speciei; ergo etc.

Tertio dico: Quod cognitio prima abstractiva primitate generationis et simplex non est cognitio propria singulari, sed est cognitio communis ali-quando, immo semper. Primum patet: quia non habetur cognitio propria simplex de aliquo singulari pro tempore pro quo non potest haberi cogni-tio eius specifica; sed quandoque ita est, sicut patet de veniente a remotis, quod causat talem sensationem, virtute cuius possum tantum iudicare, quod illud visum est ens. Manifestum est, quod in illo casu cognitio abstractiva, quam habeo primo primitate generationis, est cognitio entis et nullius in-ferioris, et per consequens non est conceptus specificus nec est conceptus proprius singularis. Secundum patet: quia nulla cognitio abstractiva simplex est plus similitudo unius rei singularis quam alterius respectu sibi simillimi nec causatur a re nec nata est causari; ergo nulla talis est propria singulari, sed quaelibet est universalis.

Sed hic sunt aliqua dubia. Primum est, quia videtur quod cognitio in-tuitiva non sit propria, quia quaecumque intuitiva demonstratur, aequaliter assimilatur uni singulari sicut alteri simillimo, et aequaliter repraesentat unum sicut alterum; ergo non plus videtur esse cognitio unius quam alte-rius.

Эпистемология 109

Это доказывается так: ведь та вещь вне души, которая не есть знак, посредством такого познания разумеется первично; но всякая вещь вне души является единичной; следовательно, и т.д.

Кроме того, объект предшествует акту собственному и первому по первичности происхождения; но такому акту предшествует не что иное, как единичное; следовательно, и т. д.

Во-вторых, я утверждаю, что простое познание, характерное для единичного и первичное по такой первичности, есть познание интуитивное. То, что это познание - первичное, ясно, ибо абстрагированное познание единичного предполагает интуитивное познание в отношении того же самого объекта, и не наоборот. Ясно и то, что оно - характерное для единичного, ибо оно непосредственно обусловливается единичной вещью либо призвано ею обусловливаться и не призвано обусловливаться другой единичной вещью даже той же самой разновидности; следовательно, и т.д.

В-третьих, я утверждаю, что абстрагированное познание, первичное по первичности происхождения и простое, не есть познание, характерное для единичного, но есть иногда, а вернее всегда познание общее. Первое допущение ясно, ибо не имеется простого познания, характерного для чего-либо единичного, до тех пор, пока не имеется специфическое познание этого; но иногда бывает так, как в случае с приближающимся издалека, которое вызывает такое чувствование, посредством коего я могу судить только о том, что это увиденное есть сущее. Очевидно, что в этом случае абстрагированное познание, которым я обладаю первично по первичности происхождения, есть познание сущего, а не чего-то, что ниже56; и, следовательно, оно не есть ни видовое понятие, ни собственное понятие единичного. Второе допущение ясно, ибо никакое простое абстрагированное познание не есть подобие одной единичной вещи в большей степени, чем другой, весьма подобной ей, и ни обусловливается вещью, ни призвано обусловливаться ею; следовательно, никакое такое познание не характерно для единичного, но всякое такое познание является общим.

Но здесь возникают некоторые сомнения. Первое: ведь кажется, что интуитивное познание не является собственным, ибо какое бы интуитивное познание ни указывалось, оно уподобляется одному единичному точно так же, как другому, весьма подобному этому, и представляет одно точно так же, как другое; следовательно, кажется, что оно не есть познание одного в большей степени, чем другого.

110_______________________________________Quaestiones de cognitione

Secundum dubium est, quia si cognitio prima abstractiva sit aliquando cognitio et conceptus entis, sicut dicis de veniente a remotis, ergo eodem modo prima intuitiva in eodem casu erit cognitio communis entis, quia impossibile est, quod eiusdem rei sint plures conceptus simplices proprii; sed de uno veniente a remotis possum habere unam visionem, per quam tantum iudico illud esse ens, aliam, per quam iudico illud esse animal, tertiam, per quam iudico illud esse hominem, quartam, per quam iudico illud esse Sortem; sed illae visiones sunt alterius rationis; ergo omnes illae non possunt esse cognitiones propriae illius singularis visi.

Tertium est, quia videtur quod prima abstractiva sit propria, maxime quando obiectum est debito modo approximatum: quia per primam abstrac-tivam possum recordari de eadem re prius visa, quod non posset fieri nisi haberem abstractivam propriam. •*

Quartum dubium est, quia videtur secundum iam dicta, quod conceptus generis potest abstrahi ab uno individuo, puta conceptus «animalis», sicut patet de veniente a remotis, quando habeo talem visionem, per quam iudico illud visum esse animal.

Ad primum istorum dico, quod intuitiva est propria cognitio singularis, non propter maiorem assimilationem uni quam alteri, sed quia naturaliter ab uno et non ab altero causatur nec potest ab altero causari.

Si dicis «Potest causari a solo Deo», verum est. Sed semper nata est talis visio causari ab uno obiecto creato et non ab alio. Et si causatur naturaliter, causatur ab uno et non ab alio, nec potest causari. Unde propter similitudinem non plus dicitur intuitiva propria cognitio singularis quam abstractiva prima, sed solum propter causalitatem, nec alia causa potest assignari.

Эпистемология 111

Второе сомнение: ведь если первичное абстрагированное познание есть иногда познание и понятие сущего, как ты утверждаешь в случае с приближающимся издалека, то, следовательно, тем же самым образом первичное интуитивное познание в том же самом случае будет общим познанием сущего, ибо невозможно, чтобы было много собственных простых понятий той же самой вещи. Но в случае с приближающимся издалека я могу обладать одним видением, посредством которого я сужу только о том, что это есть сущее, другим, посредством которого я сужу о том, что это есть живое существо, третьим, посредством которого я сужу о том, что это есть человек, четвертым, посредством которого я сужу о том, что это есть Сократ; но эти видения суть разного типа, следовательно, все они не могут быть познаниями, характерными для этого увиденного единичного.

Третье сомнение: ведь кажется, что первичное абстрагированное познание является собственным, особенно когда объект должным образом приближен, ибо посредством первичного абстрагированного познания я могу вспомнить о той же самой вещи, увиденной ранее; этого не могло бы произойти, если бы я не обладал абстрагированным познанием, характерным для нее.

Четвертое сомнение: ведь сообразно уже сказанному кажется, что понятие рода может быть отвлечено от одного индивида, например, понятие живого существа, как ясно в случае с приближающимся издалека, когда я обладаю таким видением, посредством которого сужу о том, что это увиденное есть живое существо.

Касательно первого из этих сомнений я утверждаю, что интуитивное познание есть собственное познание единичного не вследствие большего уподобления одному, нежели другому, а потому что оно естественным образом обусловливается одним, а не другим и не может обусловливаться другим.

Если ты говоришь: «Оно может обусловливаться одним только Богом» , то это истинно. Но такое видение всегда призвано обусловливаться одним сотворенным объектом, а не другим. И если оно обусловливается естественным образом, оно обусловливается одним, а не другим и не может обусловливаться другим. Отсюда интуитивное познание называется собственным познанием единичного скорее, чем первичное абстрагированное познание, не вследствие подобия, а только вследствие причинности, и никакая другая причина не может быть указана.

112 Quaestiones de cognitione

Ad secundum dubium dico, quod aliquando illae visiones sunt eiusdem speciei et solum differunt sicut magis perfectum et minus perfectum in eadem specie, puta si videatur aliquod ex partibus eiusdem rationis, in quo non essent plura accidentia sensibilia, a visu, tunc per approximationem illius visibilis, puta albi, intenditur visio et fit clarior; et secundum hoc potest causari diversum et diversum iudicium, quod tale visum est ens vel corpus vel color vel albedo etc.

Si dicis: «Illa differunt specie quae non possunt causare effectum eiusdem speciei; sed visio clara et obscura sunt huiusmodi; igitur etc.»: Respondeo et dico, quod quantumcumque causae auctae et intensae, si non possunt causare effectum eiusdem speciei, differunt specie, et aliter non. Nunc au-tem illa visio aucta et intensa potest in omnem effectum in quem potest visio clara, et per consequens sunt eiusdem speciei. Aliquando tamen visio clara et obscura sunt alterius speciei, puta quando diversa obiecta videntur, puta si videatur scutum diversis coloribus coloratum secundum minorem et maiorem approximationem; sed illae visiones non sunt eiusdem obiecti sed diversorum.

Ad tertium dico, quod videndo aliquid habeo aliquam cognitionem abs-tractivam propriam; sed illa non erit simplex, sed composita ex simplicibus. Et ista notitia composita est principium recordationis, quia per hoc recor-dor de Sorte, quia vidi eum sic figuratum, coloratum, talis longitudinis et talis latitudinis et in tali loco, et per illud compositum recordor me vidisse Sortem. Sed circumscribas omnes conceptus simplices praeter unum, non plus recordaris de Sorte per illum quam de alio homine sibi simillimo; bene possum recordari me vidisse, sed utrum sit Sortes vel Plato, nescio. Et ideo cognitio abstractiva simplex non est propria singulari: sed composita bene potest esse propria.

Ad quartum dico, quod conceptus generis numquam abstrahitur ab uno individuo. Et ad illud de veniente a remotis dico, quod iudico illud esse animal, quia prius habeo conceptum animalis, qui conceptus est genus, et

Эпистемология________________________________________________113

Касательно второго сомнения я утверждаю, что иногда эти видения суть одной и той же разновидности и различаются только как более совершенное и менее совершенное в одной и той же разновидности; например, если зрится составленное из частей одного и того же типа йечто, в чем акциденций, воспринимаемых зрением, не больше одной, то тогда благодаря приближению этого зримого, например, белого, видение становится более интенсивным и ясным; и поэтому могут быть обусловлены и различные суждения о том, что таковое увиденное есть сущее, либо тело, либо цвет, либо белизна, и т. д.

Ты говоришь: «Те вещи различаются по разновидности, которые не могут вызывать следствие одной и той же разновидности; но видения ясное и смутное именно таковы; следовательно, и т. д.» Отвечая, я утверждаю, что если причины, насколько бы усилены и интенсивны они ни были, не могут вызывать следствие одной и той же разновидности, то они различаются по разновидности, и не иначе. Так вот, это смутное видение, усиленное и интенсивное, может вызывать любое следствие, которое может вызывать ясное видение; и, следовательно, они суть одной и той же разновидности. Тем не менее иногда видения ясное и смутное суть различной разновидности, например, когда зрятся различные объекты, скажем, если щит, окрашенный в различные цвета, зрится при меньшем или большем приближении; но эти видения суть видения не одного и того же объекта, а различных объектов.

Касательно третьего сомнения я утверждаю, что, видя нечто, я обладаю неким собственным абстрагированным познанием; но оно будет не простым, а составленным из простых познаний. И это составное знание есть первопричина воспоминания, ведь посредством него я вспоминаю о Сократе, ибо видел его обладающим такими-то фигурой и цветом, такими-то ростом и толщиной, и в таком-то месте; и благодаря этому составлению я вспоминаю, что я видел Сократа. Но если ты исключишь все простые понятия, кроме одного, то благодаря ему ты не вспомнишь о Сократе скорее, чем о другом человеке, весьма похожем на него; я вполне могу вспомнить, что я видел кого-то, но был ли это Сократ либо Платон, я не знаю. И потому простое абстрагированное познание не является характерным для единичного, а вот составное вполне может быть характерным для него.

Касательно четвертого сомнения я утверждаю, что понятие рода никогда не отвлекается от одного индивида. И касательно того случая с приближающимся издалека я утверждаю, что сужу о том, что это есть живое

12 Зак 157

114 Quaestiones de cognitione

ideo per illum conceptum ducor in notitiam recordativam, Unde si prius non haberem conceptum generis animalis, nihil iudicarem nisi quod illud visum est aliquid.

Et si quaeras: Quae notitia abstractiva primo habetur mediante intuiti-va? Respondeo: «Aliquando conceptus entis tantum, aliquando conceptus generis, aliquando conceptus speciei specialissimae, secundum quod obieo tum est magis vel minus remotum». Semper tamen imprimitur conceptus entis, quia quando obiectum est debito modo approximatum, simul causatur a re extra singulari conceptus specificus et conceptus entis.

Ad principale dico, quod universale est obiectum primum primitate adae-quationis, non autem primitate generationis.

2.5. De universali*

Cum non sufficiat logico tam generalis notitia terminorum, sed oportet cognoscere magis in speciali terminos, ideo postquam de divisionibus ge-neralibus terminorum tractatum est, de quibusdam contentis sub aliquibus illarum divisionum prosequendum est.

Est autem primo tractandum de terminis secundae intentionis, secundo de terminis primae intentionis. Dictum est autem, quod termini secundae intentionis sunt tales «universale», «genus», «species», etc. Ideo de illis, quae ponuntur quinque universalia, est modo dicendum. Primo tamen dicendum est de hoc communi «universale», quod praedicatur de omni universali, et de «singulari» opposito sibi.

Est autem primo sciendum, quod «singulare» dupliciter accipitur. Uno modo hoc nomen «singulare» significat omne illud quod est unum et non plura. Et isto modo tenentes quod universale est quaedam qualitas mentis praedicabilis de pluribus, non tamen pro se sed pro illis pluribus, dicere habent, quod quodlibet universale est vere et realiter singulare: quia sicut quaelibet vox, quantumcumque communis per institutionem, est vere et realiter singularis et una numero, quia est una et non plures, ita intentio

* Summa tot. log.» I, c. XIV.

Эпистемология________________________________________________115

существо, ибо прежде обладаю понятием живого существа, каковое понятие есть род; и потому благодаря этому понятию я ведом к знанию, основанному на воспоминании. Отсюда если бы я прежде не обладал понятием рода «живое существо», то не судил бы ни о чем другом, кроме как о том, что это увиденное есть нечто.

И если ты спрашиваешь, какое абстрагированное знание первично обретается через посредство интуитивного, то я отвечаю: «Иногда только понятие сущего, иногда понятие рода, иногда понятие низшего вида - сообразно тому, что объект более либо менее удален». Но все же всегда напечатляется понятие сущего, ибо, когда объект приближен должным образом, видовое понятие и понятие сущего одновременно обусловливаются внешней единичной вещью.

Касательно главного возражения я утверждаю, что общее есть первый объект по первичности адекватности, а не по первичности происхождения.

2.5. Об универсалиях

Логику недостаточно общего знания терминов; ему больше надлежит знать термины в частностях. Поэтому, после того как сказано об общих подразделениях терминов, надлежит повести речь о том, что содержится в некоторых из этих подразделений.

И в первую очередь следует сказать о терминах вторичной интенции, а во вторую - о терминах первичной интенции. Известно, что термины вторичной интенции таковы: «универсалия», «род», «вид» и т. д. И потому теперь надлежит повести речь о том, что входит в число пяти универсалий. И прежде всего - об этом общем [термине] «универсалия», который сказывается обо всех универсалиях, и о противоположном ему [термине] «единичное».

В первую очередь надлежит знать, что [термин] «единичное» используется в двух смыслах. Во-первых, имя «единичное» обозначает все то, что едино и не множественно. И если это понимать так, то те, кто придерживается точки зрения, согласно которой универсалия есть некое качество ума, сказывающееся о многих [вещах] и [подразумевающее в суждениях] эти многие [вещи], а не самое себя, должны признать, что любая универсалия есть воистину и подлинно единичное, поскольку как любое слово, независимо от того, что по установлению оно является общим, есть воистину и подлинно единичная [вещь] и одно по числу (ибо оно есть единое, а не многое), так и [любая] интенция души,

12*

116

Quaestiones de cognitione

animae significans plures res extra est vere et realiter singularis et una numero, quia est una et non plures, quamvis significet plures res.

Aliter accipitur hoc nomen «singulare» pro illo, quod est unum et non plura nec est natum esse signum plurium. Et sic accipiendo «singulare», nullum universale est singulare, quia quodlibet universale natum est es-se signum plurium et natum est praedicari de pluribus. Unde vocando universale aliquid quod non est unum numero, quam acceptionem multi attribuunt universali, dico quod nihil est universale, nisi forte abuteris isto vocabulo dicendo populum esse unum universale, quia non est unum sed multa; sed illud puerile esset.

Dicendum est igitur, quod quodlibet universale est una res singularis, et ideo non est universale nisi per significationem, quia est signum plu-rium. Et hoc est quod dicit Avicenna V Metaphysicae: «Una forma apud intellectum est relata ad multitudinem, et secundum hunc respectum est universale, quoniam ipsum est intentio in intellectu, cuius comparatio non variatur ad quodcumque acceperis». Et sequitur: «Haec forma, quamvis in comparatione individuorum sit universalis, tamen in comparatione animae singularis in qua imprimitur, est individua; ipsa enim est una ex formis quae sunt in intellectu». Vult dicere, quod universale est una intentio singularis ipsius animae nata praedicari de pluribus, ita quod propter hoc quod est nata praedicari de pluribus, non pro se sed pro illis pluribus, ipsa dicitur universalis; propter hoc autem quod est una forma existens realiter in intel-lectu, dicitur singularis. Et ita singulare primo modo dictum praedicatur de universali, non tamen secundo modo dictum, ad modum quo dicimus quod sol est causa universalis, et tamen vere est res particularis et singularis, et per consequens vere est causa singularis et particularis. Dicitur enim sol causa universalis, quia est causa plurium, scilicet omnium istorum inferio-rum generabilium et corruptibilium; dicitur autem causa particularis, quia est una causa et non plures causae. Sic intentio animae dicitur universalis, quia est signum praedicabile de pluribus; dicitur autem singularis, quia est una res et non plures res.

Эпистемология 117

обозначающая многие вещи вне [души], есть воистину и подлинно единичная [вещь] и одна по числу (ибо она есть единое, а не многое), пусть даже и обозначает многие вещи.

Во-вторых, имя «единичное» употребляется для [обозначения] того, что есть единое и не многое и [при этом] не предназначено быть знаком многого. И в этом смысле «единичного» ни одна универсалия не является единичным, поскольку любая универсалия предназначена быть знаком многого и сказываться о многом. Поэтому, если говорят, что универсалия есть то, что не является одним по числу (определение, которое универсалии дают многие), то я утверждаю, что нет ничего универсального, разве что ты используешь это слово неверно, сказав, что народ есть единая универсалия, поскольку есть не единое, но многое; но это - детское возражение.

Итак, следует сказать, что всякая универсалия есть единая единичная вещь, а поэтому является универсалией только по обозначению: поскольку есть знак многого. И об этом говорит Авиценна в V книге Метафизики: «Одна форма в разуме соотносится со множеством и в этом отношении есть универсалия, поскольку есть интенция в разуме, которая одинаково относится к любому [объекту], который бы ты ни взял»57. И далее: «Эта форма в соотнесении с индивидами универсальна, но в соотнесении с единичной душой, в которой она запечатлена, - индивидуальна, ибо она одна из форм разума»58. Авиценна хочет сказать, что универсалия есть одна единичная интенция самой души, предназначенная сказываться о многом, так что она называется универсальной благодаря тому, что предназначена сказываться о многих [вещах] и [подразумевать в суждениях] эти многие [вещи], а не самое себя, а единичной называется потому, что есть единая форма, реально существующая в разуме. И «единичное» в первом смысле сказывается об универсалии, но не так в случае, [если термин] «единичное» [берется] во втором смысле. Точно так же мы говорим, что Солнце - универсальная причина, и, однако, оно - вещь поистине частная и единичная, и, следовательно, поистине есть причина частная и единичная. В самом деле, мы говорим, что Солнце есть универсальная причина потому, что оно есть причина многого, а именно, всех вещей в подлунном мире, подверженных возникновению и уничтожению. А частной причиной мы называем его потому, что оно есть одна причина, а не много причин. И так же интенция души называется универсальной потому, что она есть знак, сказывающийся о многом, а единичной потому, что есть одна вещь, а не много вещей.

118_____________________________________Quaestiones de cognitione

Verumtamen sciendum, quod universale duplex est: Quoddam est uni-versale naturaliter, quod scilicet naturaliter est signum praedicabile de plu-ribus ad modum proportionaliter, quo fumus naturaliter significat ignem et gemitus infirmi dolorem et risus interiorem laetitiam: et tale universale non est nisi intentio animae, ita quod nulla substantia extra animam nec ali-quod accidens extra animam est tale universale. Et de tali universali loquar in sequentibus capitulis.

Aliud est universale per voluntariam institutionem. Et sic vox prolata, quae est vere una qualitas, est universalis, quia scilicet est signum voluntarie institutum ad significandum plura. Unde sicut vox dicitur communis, ita potest dici universalis; sed hoc non habet ex natura rei, sed ex placito instituentium tantum.

2.6. Ouod universale non est res extra*

Et quia non sufficit ista narrare, nisi manifesta ratione probentur, ideo pro praedictis aliquas rationes adducam necnon et auctoritatibus confirma-bo.

Quod enim nullum universale sit aliqua substantia extra animam exi-stens, evidenter probari potest.

Primo quidem sic: Nullum universale est substantia singularis et una numero. Si enim diceretur quod sic, sequeretur quod Sortes esset aliquod universale, quia non maior ratio, quod unum universale sit substantia sin-gularis quam alia; nulla igitur substantia singularis est aliquod universale, sed omnis substantia est una numero et singularis; quia omnis res vel est una res et non plures, vel est plures res. Si est una et non plures, est una numero; hoc enim ab omnibus vocatur unum numero. Si autem aliqua sub-stantia est plures res, vel est plures res singulares vel plures res universales. Si primum detur, sequitur, quod aliqua substantia esset plures substantiae singulares, et per consequens eadem ratione aliqua substantia esset plures homines; et tunc, quamvis universale distingueretur a particulari uno, non tamen distingueretur a particularibus. Si autem aliqua substantia esset plu-

* Summa tot. log., I, c. XV.

Эпистемология 119

Надлежит, тем не менее, знать, что универсалии бывают двух типов. Одна - естественная универсалия - та, которая есть естественный знак, сказывающийся о многом по принципу соответствия (в этом же смысле дым по природе обозначает огонь, стон - страдание больного, смех - внутреннюю радость). И таковая универсалия не есть что-либо иное, кроме интенции души, так что никакая субстанция или акциденция вне души не является таковой универсалией. И о такой универсалии речь пойдет в следующих главах.

Иная универсалия - произвольно установленная. И таковая универсалия есть произносимое слово, поистине единое качество, поскольку оно есть знак, произвольно установленный для обозначения многою. Поэтому как слово называется общим, так оно может именоваться и универсальным. Но оно обладает этим [т. е. универсальностью] не в соответствии с природой вещей, а лишь по произвольному установлению.

2.6.0 том, что универсалия не есть вещь вне души

Поскольку мало это только утверждать, не имея очевидного доказательства, то я приведу в пользу сказанного некоторые аргументы и подкреплю их авторитетными высказываниями.

То, что никакая универсалия не есть некая субстанция, существующая вне души, можно доказать с очевидностью.

Во-первых, так: никакая универсалия не есть единичная субстанция, которая является одной по числу. А если скажут, что это не так, то последует, что Сократ есть некая универсалия, поскольку нет никакого основания, в соответствии с которым одна единичная субстанция является универсалией скорее, нежели другая. Следовательно, никакая единичная субстанция не является универсалией, но всякая субстанция единична и одна по числу: ведь любая вещь или одна вещь, а не много, или же она есть много вещей. Если она одна, а не много, то она одна по числу: в самом деле, это то, что все называют одним по числу. А если некая субстанция есть много вещей, то она есть или много единичных вещей, или много универсальных вещей. Если дано первое, то следовало бы, что некая субстанция являлась бы многими единичными субстанциями и, соответственно, на том же основании некая субстанция была бы многими людьми. И тогда универсалия, несмотря на то, что она отличалась бы от единой частной [вещи], не отличалась бы от частных [вещей]. А если бы некая субстанция была многими универсальными вещами, то беру одну из этих универсальных вещей и спрашиваю: она есть одна

120 Quaestiones de cognitione

res res tmiversales, accipio unam istarum rerum universalium et quaero: aut est una res et non plures, aut est plures res. Si primum detur, sequitur quod est singularis; si secundum detur, quaero: aut est plures res singulares, aut plures res universales, et ita vel erit processus in infinitum, vel stabitur quod nulla substantia est universalis ita quod non singularis. Ex quo relinquitur, quod nulla substantia est universalis.

Item, si aliquod universale esset substantia una existens in substantiis singularibus ab eis distincta, sequeretur quod posset esse sine eis, quia omnis res prior naturaliter alia potest esse sine ea per divinam potentiam; sed consequens est absurdum.

Item, si illa opinio esset vera, nullum individuum posset creari; sed aliquid individui praeexisteret, quia non totum caperet esse de nihilo, si universale quod est in eo prius fuit in alio. Propter idem etiam sequitur, quod Deus non posset unum individuum substantiae annihilare, nisi cetera individua destrueret: Quia si annihilaret aliquod individuum, destrueret totum quod est de essentia individui, et per consequens destrueret illud universale quod est in eo et in aliis, et per consequens alia non manent, cum non possint manere sine parte sua, quale ponitur illud universale.

Item, tale universale non posset poni aliquid totaliter extra essentiam individui, igitur esset de essentia individui, et per consequens individuum componeretur ex universalibus, et ita individuum non esset magis singulare quam universale.

Item, sequitur quod aliquid de essentia Christi esset miserum et damna-tum: Quia illa natura communis existens realiter in Christo realiter existit in luda et est damnata; igitur in Ghristo et in damnato, quia in luda. Нос autem absurdum est.

Aliae autem rationes multae possent adduci, quas causa brevitatis per-transeo.

Et eandem conclusionem confirmo per auctoritates [...].

Эпистемология 121

вещь, а не много, или же много вещей? Если дано первое, то следует, что это - единичная вещь; если второе, то спрашиваю: есть ли она много единичных вещей или много универсальных вещей? И так будет либо уход в бесконечность, либо мы остановимся на том, что никакая субстанция не является универсальной так, чтобы [при этом] не быть единичной. Остается, следовательно, что никакая субстанция не является универсальной.

Также: если бы некая универсалия была единой субстанцией, существующей в единичных субстанциях, и [при этом] от них отличной, следовало бы, что она может существовать без них, поскольку любая вещь, по природе предшествующая другой, может, - благодаря божественному могуществу, - существовать без нее; однако консеквент абсурден.

Также: если бы это мнение было истинно, то никакой индивид не мог бы быть сотворен [полностью], но нечто от индивида существовало бы до [него самого], поскольку, если бы универсалия, которая пребывает в индивиде, прежде была в ином, то все целое не обретало бы бытия из ничто59. И по той же причине следовало бы, что Бог не может уничтожить один индивид [этой универсальной] субстанции, не уничтожив все другие индивиды. В самом деле, если он уничтожит один индивид, он уничтожит то целое, которое относится к сущности индивида, и, соответственно, уничтожит ту универсалию, которая имеется в нем и в прочих индивидах, и, следовательно, прочие индивиды не сохранятся, ибо не смогут существовать без той своей части, каковой считается эта универсалия.

Также: эта универсалия не могла бы рассматриваться как нечто целиком вне сущности индивида, следовательно, она была бы чем-то от сущности индивида; следовательно, индивид составлялся бы из универсалий, и так индивид был бы не столько единичным, сколько универсальным.

Также: следовало бы, что нечто от сущности Христа было бы оскверненным и осужденным на вечные мучения, поскольку общая природа, реально существующая во Христе, реально существует и в Иуде и также осуждена. Следовательно, есть нечто общее во Христе и в осужденном на вечные мучения, поскольку [одна и та же природа есть во Христе] и в Иуде. Но это абсурдно.

Могут быть приведены также и другие аргументы, но я опущу их ради краткости.

И то же заключение я подтверждаю авторитетными высказываниями [...].

11 Зак 157

122_____________________________________Quaestiones de cognitione

Ex quibus aliisque multis patet, quod universale est intentio animae na-ta praedicari de multis. Quod ratione etiam confirmari potest. Nam omne universale secundum omnes est de multis praedicabile; sed sola intentio animae vel signum voluntarie institutum natum est praedicari et non sub-stantia aliqua; ergo sola intentio animae vel signum voluntarie institutum est universale. Sed nunc non utor «universali» pro signo voluntarie institu-to, sed pro illo quod naturaliter est universale. Quod autem substantia non sit nata praedicari patet: Quia si sic, sequitur, quod propositio componeretur ex substantiis particularibus, et per consequens subiectum esset Romae et praedicatum in Anglia, quod absurdum est.

Item, propositio non est nisi in mente vel in voce vel in scripto; ergo par-tes eius non sunt nisi in mente vel in voce vel in scripto; huiusmodi autem non sunt substantiae particulares. Constat igitur, quod nulla propositio ex substantiis componi potest; componitur autem propositio ex universalibus; universalia igitur non sunt substantiae ullo modo.

2.7. Opinio Scoti de universali et reprobatio eius*

Quamvis multis sit perspicuum, quod universale non sit aliqua substantia extra animam existens in individuis distincta realiter ab eis, videtur tamen aliquibus quod universale est aliquo modo extra animam in individuis, non quidem distinctum realiter ab eis, sed tantum distinctum formaliter ab eis-dem. Unde dicunt, quod in Sorte est natura humana, quae contrahitur ad Sortem per unam differentiam individualem, quae ab illa natura non di-stinguitur realiter sed formaliter. Unde non sunt duae res, una tamen non est formaliter alia.

Sed ista opinio omnino iftiprobabilis mihi videtur. Probo: Quia in crea-turis numquam potest esse aliqua distinctio qualiscumque extra animam, nisi ubi res distinctae sunt. Si ergo inter istam naturam et istam differen-tiam sit qualiscumque distinctio, oportet quod sint res realiter distinctae. Assumptum probo per formam syllogisticam sic: Ista natura est distincta

* Summa tot. log., I, c. XVI.

Эпистемология________________________________________________123

Из этих и многих других текстов очевидно, что универсалия есть интенция души, предназначенная сказываться о многом. И это может быть подтверждено также умозаключением. В самом деле, универсалия, в чем все согласны, есть то, что сказывается о многом. Но о многом предназначена сказываться только интенция души или произвольно установленный знак, а не субстанция. Следовательно, универсалиями являются только интенция души или произвольно установленный знак. Но в данном случае я говорю об универсалии не как о произвольно установленном знаке, а как о том, что является естественной универсалией. А то, что субстанция не предназначена для того, чтобы сказываться [о многом], очевидно из следующего: в противном случае высказывание составлялось бы из частных субстанций и, соответственно, субъект мог бы быть в Риме, а предикат - в Англии, что абсурдно.

Также: высказывание существует только в уме или в написанных или произнесенных словах. Следовательно, его части существуют только в уме или в написанных или произнесенных словах. Но таковое не является частными субстанциями. Итак, ясно, что никакое высказывание не может быть составлено из субстанций; но высказывание составляется из универсалий; следовательно, универсалии никоим образом не являются субстанциями.

2.7. Мнение об универсалиях Иоанна Дунса Скота и его опровержение

Хотя для многих очевидно, что универсалия не есть некая субстанция, существующая в индивидах вне души и от них реально отличная, некоторые, тем не менее, придерживаются точки зрения, согласно которой универсалия неким образом существует в индивидах вне души, но отлична от них не реально, а лишь формально. Поэтому они говорят, что в Сократе имеется человеческая природа, которая ограничена до Сократа посредством некоего индивидуального отличия, каковое отлично от указанной природы не реально, а формально. Поэтому они не суть две вещи, но [при этом] одно формально не есть другое.

Но такую точку зрения, как мне кажется, совершенно невозможно рационально обосновать. Доказываю: в творениях не может быть никакого не-логического различия60, если вещи не являются различными. Следовательно, если между указанной природой и отличием имеется некое различие, необходимо, чтобы они были реально различными вещами. Принятое доказываю силлогистически так: эта природа формально

11*

124_____________________________________Quaestiones de cognitione

formaliter ab ista natura; haec differentia individualis est distincta formaliter ab hac natura; ergo haec differentia individualis non est haec natura.

Item, eadem res non est communis et propria; sed secundum eos diffe-rentia individualis est propria, universale autem est commune; ergo diffe-rentia individualis non est communis; ergo nullum universale et differentia individualis sunt eadem res.

Item, eidem rei creatae non possunt convenire opposita; commune autem et proprium sunt opposita; ergo eadem res non est communis et propria; quod tamen sequitur, si differentia individualis et natura communis essent eadem res.

Item, si natura communis esset eadem realiter cum differentia indivi-duali, ergo tot essent realiter naturae communes, quot sunt differentiae individuales, et per consequens nullum eorum esset commune, sed quodli-bet esset proprium differentiae, cui est eadem realiter.

Item, quaelibet res seipsa vel per aliquid sibi intrinsecum distinguitur a quocumque distinguitur; sed alia est humanitas Sortis et alia Platonis; ergo seipsis distinguuntur, non ergo per differentias additas,

Item, secundum sententiam Aristotelis, quaecumque differunt specie, differunt numero; sed natura hominis et asini specie distinguuntur seipsis; ergo seipsis distinguuntur numero; ergo seipsa quaelibet illarum est una numero.

Item, illud quod per nullam potentiam potest competere pluribus, per nullam potentiam est praedicabile de pluribus; sed talis natura, si sit eadem realiter cum differentia individuali, per nullam potentiam potest convenire pluribus, quia nullo modo potest competere alteri individuo; ergo per nul-lam potentiam potest esse praedicabile de pluribus, et per consequens per nullam potentiam potest es$e universale.

Item, accipio illam differentiam individualem et naturam quam contra-hit, et quaero: aut inter ea est maior distinctio quam inter duo individua, aut minor? Non maior, quia non differunt realiter; individua autem differunt

Эпистемология 125

не отличается от самой себя; это индивидуальное отличие формально отличается от этой природы; следовательно, это индивидуальное отличие не есть эта природа.

Также: одна и та же вещь не может быть общим и особым; но согласно им [т. е. сторонникам формального различия], индивидуальное отличие есть особое, а универсалия - общее; следовательно, индивидуальное отличие не является общим; следовательно, никакая универсалия и индивидуальное отличие не есть одна и та же вещь.

Также: одной тварной вещи не могут [одновременно] быть присущи противоположности; тем не менее, общее и особенное суть противоположности; следовательно, одна и та же вещь не есть общее и особенное, что, однако, имело бы место в случае, если бы индивидуальное отличие и общая природа были бы одной вещью.

Также: если бы общая природа была бы реально тождественна индивидуальному отличию, то реально было бы столько же общих природ, сколько есть индивидуальных отличий, и, следовательно, ни одна из них не была бы общей, но любая была бы собственной для [индивидуального] отличия, ибо была бы реально ему тождественна.

Также: любая вещь, отличная от чего бы то ни было, отличается от такового либо сама по себе, либо благодаря чему-то внутреннему; но «человечность» Сократа - одно, а «человечность» Платона - другое; следовательно, они различаются сами по себе, а не благодаря [некоему] добавленному отличию.

Также: согласно мнению Аристотеля, все, что различно по виду, различно по числу; но природа человека и природа осла различны по виду сами по себе; следовательно, они сами по себе различны по числу; следовательно, любая из этих природ сама по себе одна по числу.

Также: то, что никакая сила не может сделать принадлежащим многому, никакая сила не может сделать сказывающимся о многом. Но такую [общую] природу, если она реально тождественна индивидуальному отличию, никакая сила не может сделать принадлежащим многому, поскольку она никоим образом не может принадлежать другому индивиду. Следовательно, никакая сила не может сделать ее сказывающейся о многом и, соответственно, никакая сила не может сделать ее универсалией.

Также: приняв, что имеется такое индивидуальное отличие и природа, которую оно ограничивает, спрашиваю: имеется ли между ними большее различие, нежели между двумя индивидами, или меньшее? Не большее, поскольку они не различаются реально, а индивиды различаются реально.

126 Quaestiones de cognitione

назад содержание далее



ПОИСК:




© FILOSOF.HISTORIC.RU 2001–2023
Все права на тексты книг принадлежат их авторам!

При копировании страниц проекта обязательно ставить ссылку:
'Электронная библиотека по философии - http://filosof.historic.ru'